Ovde sam došao oprezom,
Ko čuma kad zađe de još nije bila.
Sa vama sam i prostačkim knezom,
Činio teatar, prikazu ludila.
Čuvao sam se trvenja i čegri,
Čarajući duše što vas svrbe.
Ko Jarika među divlji negri ,
Mudri sluga barona od vrbe.
Al sve sam vas uveo u atar
Kojim vlada moje spisateljstvo.
Život sam vam sveo na teatar
I iskrenost na smišljeno dejstvo.
Gospodo akteri, ajd u pozituru!
Dok Šlezinger svira kako vele,
Vi mi mednu dignuste skulpturu,
Za glumište vaše zlatno tele.
Klanjam vam se, idem brže-bolje.
Biće ništa gde je bista bila.
I vaš grad je samo to postolje
Za spomenik čistog ništavila.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment